Make your own free website on Tripod.com

VISINSKA BOLEST

O čemu se zapravo radi. Visinska bolest nije bolest u pravom smislu reči. To je stanje organizma koji reaguje na neadekvatan način na povećanje nadmorske visine. Kada se penjemo na planinske vrhove, oragnizam je podvrgnut nizu različitih prirodnih faktora. Jedan od najvažnijih je promena vazdušnog pritiska. Na nultoj visini (visini mora) normalan vazdušni pritisak iznosi 1013 mb. Sa povećanjem visine dolazi do njegovog smanjivanja.

Normalan vazdušni pritisak na različitim visinama prema Međunarodnoj  avio kompaniji (International Civil Aviation Organization):

Visina (m)

Atmosferski pritisak   (mb)

Stopa smanjenja pritiska

0 1013 12 mb na svakih 100 m
1000 899 11 mb na svakih 100 m
2000 795 10 mb na svakih 100 m
3000 701 9 mb na svakih 100 m
4000 616 8 mb na svakih 100 m
5000 540 7 mb na svakih 100 m
6000 472 6,7 mb na svakih 100 m

 

Ove promene utiču na ljudski organizam Sa padom vazdušnog pritiska dolazi do pada parcijalnog atmosferskog pritiska kiseonika. To konkretno znači da na većoj visini ima manje kiseonika. Samim tim u udahnutom vazduhu ima manje kiseonika nego na manjoj visini. Posledica je logična. Krv je manje zasićena kiseonikom, a time i organi kojima je neophodan. Ako uzmemo u obzir da su penjanje, nošenje ranca i slične aktivnosti veoma naporni, vidimo da su potrebe organizma za kiseonikom i energijom mnogo veće nego obično. Zbog ove nesrazmere dolazi do raznih tegoba koji se poznatim pod terminom - Planinska ili visinska bolest.

 

Mont Everest (8848 m), san svakog alpiniste. Problem visinske bolesti je jedan od najznačajnijih u Himalajima. Zanimljivo je da je normalan vazdušni pritisak na "Krovu sveta" samo 340 mb.

 

U zavisnosti od visine, organizam se može donekle prilagoditi uslovima koji tamo vladaju. Ova prilagodljivost je ustvari aklimatizacija. Osnovna reakcija organizma je pojačana ventilacija pluća (pojačano disanje). Druga reakcija je pojačan rad srca. Srce kuca brže i sa jačim kontrakcijama kako bi više krvi dovelo do organa, a time i više kiseonika. Osim toga povećeva se i krvni pritisak.

Jedan od najvažnijih fizioloških mehanizama odbrane organizma, na velikim visinama, je povećana aktivnost krvotvornih organa. Ona se manifestuje u povećanju broja eritrocita i količine hemoglobina u krvi. Zahvaljujući tome krv je u stanju da prenese više kisonika do organa i mišića.

Ove promene imaju efekta samo donekle. Na većim visinama je nemoguće organizmu da se prilagodi dovoljno. Zato nastaju različiti simptomi: glavobolja, mučnina, povraćanje, gubitak apetita, vrtoglavica, lupanje srca, nesanica... pa sve do plućne embolije koja može dovesti do smrti (ovo važi za ekstremne visine iznad 8000 m). 

Aconcagua (6956 m), najviši vrh Anda i Južne Amerike. 

U principu visinska bolest može nastati iznad visine od 2500 m, a na visini od preko 3500 m u proseku jedan od dvoje planinara će osetiti neke od simptoma. Pravi problemi se javljaju iznad 4500 m nadmorske visine.

 
Iznad visine od 3500 metara:
Tegoba Procenat planinara koji su imali simptome
Glavobolja 96%
Nesanica 70%
Gubitak apetitia 38%
Mučnina 35%

Javljaju se još: suv kašalj, skraćen dah, ponekad i gubitak mokrenja.

Prilikom ekstremnog planinarenja i prelaska u tzv. "Dead Zone" (iznad 8000 metara), u slučajevima kada organizam nije adekvatno pripremljen može doći do embolije pluća i cerebralne embolije. Simptomi su kratak dah, gruguljanje iz pluća, modre usne. Tu su još: ekstremna slabost, gubitak koordinacije pokreta, promene u ponašanju. Sve ovo može voditi u komu i jedini lek je silazak na manje visine. 

Kako znati da li vam je organizam u stanju visinske bolesti:
Simptom Broj bodova
Glavobolja 1 bod
Mučnina ili gubitak apetita 1 bod
Nesanica 1 bod
Vrtoglavica 1 bod
Otpornost na aspirin 2 boda
Povraćanje 2 boda
Nenormalna slabost 3 boda
Gubitak mokrenja 3 boda

 

 Saberite bodove i uporedite rezultat sa sledećom tabelom.
Ukupan broj bodova Visinska bolest Tretman
1 - 3 Slaba Aspirin ili Paracetamol
4 - 6 Srednja Aspirin, odmor, zaustavljanje uspona
više od 6 Jaka Silazak

 

PREVENCIJA:

Gore rečeno zvuči dosta sumorno i uplašiće mnoge. Međutim, visinska bolest se može lako izbeći. Treba samo imati dovoljno znanja i primenjivati ga. Generalni savet je penjati se lagano, kako bi dali dovoljno vremena organizmu da se prilagodi. Metod gore - dole je vrlo uspešan. To znači da se u toku dana treba penjati na veće visine, ali se uveče vraćati niže i tamo prespavati.

Visinska bolest se može lako izbeći ako se pridržavate sledećeg:

1. Biti u što boljoj kondiciji pre polaska na ekspediciju
2. Piti velike količine tečnosti, dok boravimo na planini (3 - 5 l dnevno, a naročito minerale i vitamine)
3. Jesti dobro
4. Održavati mokrenje
5. Dobro se aklimatizovati (lagan uspon, metod gore - dole)
6. Često se odmarati i udisati 10 - 12 puta duboko, kako bi se organizam snabdeo većom količinom kiseonika
7. Po potrebi uzimati aspirin ili paracetamol
8. Obratiti pažnju na simptome visinske bolesti i upravljati se prema tome

 

Sve ovo se odnosi na ekstremno planinarenje i penjanje na vrhove iznad 3500 m. Naši planinski vrhovi su dosta niži pa se planinska bolest ne javlja. Ipak nije na odmet imati bar osnovne informacije o uticaju visine na organizama.

 

Literatura: 

 WEB:   

 Z. Karić

Početna strana