Make your own free website on Tripod.com

Utisci i opisi planinarskih akcija na kojima ste Vi učestvovali:

12.oktobra 2001.:

Planinari Pobede obišli su u periodu 5.- 7. X 2001. Goliju i Radočelo. Spavalo se u Rudnom, veoma komforno, a osvojeni su Crni vrh 1795 m, na Goliji, sa pređenih 36 km i Kriva Feja 1643 m, na Radočelu, sa pešačenjem od 20 km. Divni predeli, netaknuta priroda, ljubazni domaćini doma,i sigurno vođstvo Veroljuba Kovačevića, doprineli su da smo zaista uživali. U povratku smo još svratili do manastira Studenica na večernju službu. A šta bi, uostalom, planinari još mogli poželeti?

Blaženka Dudok-Sardelić

5. oktobra 2001. godine:

Velika Planinska Trka 2001.

    U oktobru ove godine je po šesti put održana "Velika Planinska trka", koja se tradicionalno održava još od 1996. godine. Organizator je bilo Planinarsko društvo “Kablar” i posao su obavili sasvim korektno. Sam događaj je tokom ovih godina stekao priličnu popularnost (broj učesnika 1999. godine je dostigao cifru od 1100), pa su ljudi masovno stizali sa svih strana. Širokoj popularnosti doprinosi i to da je trka takmičarsko – rekreativnog karaktera, to jest važi ona fraza “važno je učestvovati”. I Pobeda je imala svoje predstavnike...

    Postojale su 3 kategorije: mountain – bike, maraton i pešačenje. Staza je bila duga 22.140 m, što je obećavalo dobru zabavu. Start je, kao i prethodnih godina, bio u centru Čačka, gde je bio postavljen razglas i štand za prijavljivanje učesnika. Pobedin tim je bio sačinjen od 5 članova: u kategoriji planinskog maratona tu su bili Mirković Mirko i čuveni “Kuvar”, u klasi mountain – bike takmičili su se Matković Aleksandar i Marjanov Srđan, a prevoz i podršku nam je pružao bata Pera. Sve u svemu, jedno društvo željno zabave i izazova. Manji problem je predstavljalo to što je organizator zahtevao posedovanje kacige u klasi biciklista (valjda zbog nekakvog gadnog incidenta od prošle godine), a mi nismo posedovali ni jednu kacigu. U takvoj situaciji spas nalazimo u planinarskom šlemu, koji je tokom cele trke Srđana izdvajao od ostatka takmičara. No, važno je učestvovati... Na startu se našla gomila biciklista (oko 150) iz mnogih MTB klubova, svih uzrasta. Bilo je divno gledati sve te profesionalce, a još divnije sve te kvalitetne bicikle na jednom mestu. Za informaciju treba reći da je mountain – bike pobednika koštao ni manje ni više do 10000 DEM, i težio nekih 5 – 6 kg! Ako ga uporedite sa srđanovim biciklom koji teži dobrih 17 – 18 kg (ne računajući i ogromni šlem na glavi) možete videti kakve su to krajnosti! Između toga je bilo zaista svakakvih sprava, ali velika većina je bila profesionalno i skupo opremljena. Što se tiče maratonaca, iznenađujuće je bio veoma mali broj učesnika – svega 9.

    Start je označen oko 9.30 h, za sve kategorije. Usledila je velika graja, gužva i zujanje zupčanika i lanaca. Lagani bicikli su brzo kliznuli a maratonci su polako zostajali iza. Prvi deo staze je bio asfaltiran i dug nekih 4 kilometra, a onda je usledio makadamski put i pakleno strm uspon. To je upravo i razlog što je ovo planinska trka. Taktika, nazovimo je tako, Pobedaša je bila da maratonci trče jedan do drugog i ostvare što bolje vreme, a biciklisti jure što bolju poziciju (a zar najčešće i nije to cilj?). Staza je bila zaista raznovrsna, vodila je preko planine Ovčar, kroz divne predele. Usput su bili postavljeni punktovi za osveženje, mada niko na njih nije gubio vreme, u želji za postizanjem što boljeg rezultata. Zatim je usledio šumski put, pravi izazov za bikere. Na pojedinim mestima je bilo i blata, pa je vožnja bila dosta otežana i do izražaja je dolazila tehnika. Da je sama staza medijski bolje propraćena moglo je biti zaista atraktivnih snimaka – bilo je proklizavanja, slide-ova, skokova, a bogami i padanja! Oni najluđi “adrenalin bajkeri” (u koje spada i Srđan) su užitak nalazili na ogromnim makadamskim i šljunkanim nizbrdicama gde su postizane prilično velike brzine (i do 50 km/h). Staza je vodila i preko 2 potoka, u rally fazonu, u kojima se par neopreznih biciklista dobro okupalo... Sve u svemu, na mestu gde je brzinomer pokazao pređena 22 kilometra bio je cilj i punkt sa velikim zalihama za osveženje. Rezultat pobednika je bio oko 56 min. Srđan je stigao među prvih 30 takmičara sa vremenom 1 h 25 minuta, što i nije loše sa obzirom na razliku u klasi opreme i godinama. Aleksandar je na neka 2 km do cilja imao gadan peh – otpala mu je pedala, nije izdržala sve te napore, što opet pokazuje razlike u opremi. Ipak, imao je sreće u nesreći, do cilja je bilo uglavnom nizbrdo, pa je stigao sa vremenom 2 h 06 minuta. Maratonci su stigli nekih 30 min posle njega i zauzeli 7. odnosno 8. mesto, protršavši kroz cilj u isto vreme. Usledilo je odmaranje i skidanje blata sa opreme (bicikle se nisu mogle prepoznati). Sve u svemu, dobra razonoda i trening za Pobedaše. Mora se priznati da je onaj šlem u par navrata veoma dobro poslužio...

    Pobedina ekspedicija sa ovog događaja nosi samo pozitivne utiske. Možda bi i sama Pobeda mogla da porazmisli o pravljenju nečega sličnog, jer je prava šteta koliko je planinski biciklizam zapostavljen u Srbiji, a naročito u Beogradu, što se ne sme dozvoliti. Nadamo se da će ovakvih trka biti što više, jer je i ovo jedan ogranak planinarenja.                                                                                                                        
Srđan Marjanov

 23. marta 2001. godine: 

Grupa od 52 planinara iz  PD. Žeželj - Kragujevac, 10. i 11. marta boravila je u vašem domu na Rajcu. Tom prilikom bili smo na vrhu Rajca, Suvobora, Ravne gore i u Mokroj pećini i na Slapu.
Staza je veoma dobro obeležena. U domu je udobno i gostoljubivo je osoblje. Utisci su izvanredni.

Planinarski pozdrav.
Sveta Jablančić - Jablan

 

Početna strana