Make your own free website on Tripod.com
Planinarska akcija na Ljubišnju (2238m)
od 13. - 15. marta 1998. god.

            13.III.1998.god. Pošli smo oko 1315 časova minibusom ispred  železničke stanice. Grupu su činili 21 planinar i vozač Đuro. Prvi kraći odmor imali smo na Rudniku a drugi na Zlatiboru-Vodice. U Pljevlja smo stigli oko 21 čas. Tu nam se pridružio planinar Đorđije Crnogorac-Đoša koji je u toku studija u Beogradu bio član P.D. Rudar-Geolog. Odmah smo krenuli za Gradac. Tamo nas je u jednoj kafani čekao direktor  osnovcne škole u Gracu i isturenog odelenja u selu Vrbi ispod Ljubišnje. Direktoru Starovlahu smo predali jednu knjigu  sa našim potpisima i dogovorili se o korišćenju osnovne škole "Radoje Kontić" u Vrbi za naše prenoćište. U selo smo stigli posle 22 časa, pronašli domara i smestili se u učionicu u kojoj uče samo dva đaka.

            14.III.1998.god. Ustali smo u 530 časova. Dan je bio vedar i ptice su cvrkutale po okolnoj šumi. Spremili smo se i na uspon krenuli nešto posle 630. Sa nama je pošao kao vodič meštanin Bijedić, šumski radnik i dobar poznavaoc Ljubišnje.Odmah smo počeli da se penjemo prečim šumskim stazama. Posle visinski pređenih oko 480m došli smo na prvi proplanak(škola se nalazi na oko 1080m).Tu smo se odmorili i doručkovali oni koji to nisu uradili dole u školi. Odatle je snijeg bio veći. Na oko 1700m, nalazi se Vardić polje koje se sastoji od više spojenih proplanaka. Pri kraju ovog polja visoka šuma postaje sve ređa da bi je zamijenili niži klekovi koji prekrivaju veliki prostor viših planinskih padina i vrhova. Klekovi su nam najviše muka zadavali, naročito onima koji su prtili jer se često propadalo kroz njih a teško izlatilo na površinu. Oko podne smo stigli  na SI padinu glavnog vrha Ljubišnje (oko 2000m) na kojoj je snijeg bio tvrđi a ponegde i zaleđen. Okrenuli smo koso ulevo na široko bilo a izašavši na njega skrenuli ulevo grebenom koji vodi na vrh Dernjačišta -2238m. Prva grupa je na vrh bila oko 1315.časova.Usled jakog i hladnog SZ vetra oni su se odmah vraćali nazad dok su ostali još uvek išli gore. U narednih pola sata su svi izašli na vrh i sačekivali smo se u jednoj zavetrini ju-no od vrha. Na vrh su izašli svih 21 planinar dok je Đuro  obilazio selo u društvu mlade učiteljice. Za nastavak dalje grebenom ka Vojinovcu i Vjetreniku nije imalo dovoljno vremena a i taj jaki vetar bi nam svo vreme duvao pravo u lice. Sišli smo na niže šumom opasane proplanke i tu u zavetrini koristili poslednje sunčeve zrake. Poslednja grupa u školu je stigla u prvi sumrak oko 1830. Sa vrha Ljubišnje dobro smo videli ceo masiv Durmitora, Pivsku površ, Volujak, Maglić, Zelengoru i Leliju, Treskavicu i Bjelašnicu, Jahorinu i Romaniju, a na istoku Zlatibor, Zlatar i Jadovnik. Od crnogorskih planina osim obližnjeg Durmitora videli smo Sinjajevinu, Moračke planine i Bjelasicu  a zbog ne baš dobro prozirnog vazduha na jug dalje se teško moglo više šta razaznati.

            15.III.1998.god. Osvanuo je oblačan dan i sneg je provejavao. Spakovali smo stvari, očistili i sredili školu, i krenuli nazad oko 8 sati. Stigavši u Pljevlja otišli smo u manastir Sv.Trojice a potom i do izvora rijeke Breznice. Zatim smo svi otišli na stan kod Đoše gde su nas on, njegova majka i sestra lepo dočekali i ugostili na čemu im se zahvaljujemo. Iz Pljevalja smo krenuli oko 1315 da bi usput svratili u manastir Mileševu. Tu smo kratko obišli manastir i nas nekoliko posetilo igumana Makarija koga smo poznavali od ranije dok je bio kaluđer u Studenici. Dalje smo pri povratku napravili pauzu na Zlatibori i na Rudniku , isto kao pri odlasku. U Beograd smo stigli oko 2130 časova.

 

Beograd, 17. mart 1998.god                                                                          V. Kovačević

 Početna strana