Make your own free website on Tripod.com

KARPATI, Masiv Retezat - Rumunija

od 27.09. do 1.10. 2000. godine

Sreda, 27.09.2000. - Grupa od sedam planinara krenula je kombijem Laze Stanojevića ispred železničke stanice put južnih Karpata u Rumuniji slušajući prenos dešavanja na trgu "Slobode" preko radija Index-a. Kratko smo se odmorili u Vršcu i na granicu stigli oko ponoći.  Pismo, odnosno pozivnica koju smo dobili od Lazinih prijatelja, orijentiraca iz Bukurešta nam je mnogo pomogla na rumunskoj granici, jer smo duplo manje platili njihovo osiguranje. Dalje smo preko Vojtega, Rešice i Karansebeša stigli u mesto Haceg (oko 5 sati vožnje) u podnožiju planine.

Četvrtak, 28.09.2000. - Posle Hacega, na oko 6-7 km u mestu Baješti smo skrenuli sa glavnog puta ka selu Nukšoara, pa dalje makadmskim putem do Pojane Carnik (1000 m) gde se nalazi planinarski dom. Tu je ostao Laza da nas čeka do nedelje. Mi smo oko 6.20 krenuli putem pored reke ka domu Pjetrele udaljenom oko 5 km. Brza i jaka planinska rijeka je na više mesta podlokala i odnijela deo puta. U Cabanu Pjetrele (1475 m) smo stigli oko 8 sati. Odmah nam je domar Adi dao ključeve od soba u vili, odnosno drvenom domu Stanišoara koji se nalazi pored istoimene rijeke. Pored doma ima još desetak drvenih kućica u kojima može stati nekoliko stotina planinara. Posle odmora, oko 9.30 smo krenuli markiranom stazom kroz četinarsku šumu pored bučne planinske rijeke Stanišoara čija se voda prelivala preko velikih uglačanih granitnih stena i oblutaka. Posle šume nastupa pojas u čijim se zaravnima i cirkovima nalaze mnogobrojna jezera. Takva situacija je u svih pet skoro paralelnih ledničkih dolina koje se od glavnog planinskog grebena spuštaju ka severu. Pored jezera Stanišoara (1900 m) uz strmu stazu izašli smo na Retezatski prevoj (2251 m), a odatle preko mora granitnog kamenja i blokova stigli oko 13 sati na najviši severozapadni vrh ovog masiva Retezat (2485 m). Ovaj vrh dominira masivom pa je po njemu dobio ime i Nacionlni park i rezervat. Umorni od puta, tu smo odmorili oko sat vremena, uživajući u pogledu na okolne vrhove. Sa vrha smo se u dom vratili dosta nezgodnim severnim grebenom, jer se teško i sporo kretalo po razbacanim granitnim stenama. Četvoro planinara je usput svratilo na vrh Lolaia (2180 m). U dom smo stigli oko 18 sati.

Petak, 29.09.2000. - U sedam sati smo krenuli uz dolinu rijeke Pjetrele. Na putu se nalazi planinarska kuća Gentiana (1672 m). Pored jezera Pjetrele (1990 m) izašli smo na Bukurejsko sedlo (2206 m). Odatle se u dolini ispred nas ukazalo jedno od najvećih jezera Bukura (2040 m), površine od 11 ha. Sa prevoja smo skrenuli levo i izašli na vrh ovog dela Karpata Peleagu (2509 m). Dan je bio idealan, još bolji od jučerašnjeg. U daljini na istoku se video masiv Paranguluj i vrh Mandra, cilj našeg puta sledeće godine. Sa vrha smo sišli na prevoj. Pošto se jedan od članova ekipe nije osećao dobro, na sledeći vrh Papuš (2508 m) izašla su samo dvojica, a na još udaljeniji vrh Mare (2455 m) izašao je samo Ljuba. Svi smo se kasnije sastali na jezeru Galeš (2040 m). Stazom kroz šumu u dom smo stigli oko 18 časova.

Subota, 30.09.2000. -  Kao i ranije oko sedam sati smo ponovo krenuli stazom do retezatskog prevoja. Sa prevoja smo skrenuli levo grebenom Caledra Ratezatulij, a onda uz stazu na pojedinim mestima opasnu izašli na vrh Bukura (2433 m). Deo grupe (četvoro) sišao je sa vrha na jezerce Porta, a potom se popeo na vrh Judele (2383 m). Tada je prvi put počelo vreme da se menja, počeo je da duva jak južni vetar i da se navlače oblaci. Ali je to trajalo kratko. Cela grupa se ponovo sastala na jezeru Pjetrele i otišla u dom.

Nedelja, 1.10.2000. - Spakovali smo se i oko 7 sati krenuli nazad ka Carniku gde nas je čekao Laza. U pl. domu smo doručkovali pa oko 9.30 istim putem se vratili do Karansebeša i preko Lugoša otišli u Temišvar. Tu smo otišli na pijacu Oćko, ali je roba na bivljacima svuda ista i nije jeftinija nego kod nas. Kratko smo prošli kroz centar Temišvara i otišli ka granici. Granicu smo prešli za petnaestak minuta. Banatom je duvao jak istočni vetar. U sumrak oko 18.30 smo stigli odakle smo pošli, sa svežim doživljajima sa Karpata. 
Prešli smo oko 60 km, savladali oko 4500 m, izašli na 6 "pravih" vrhova i dva manja vrha ili kote, zavisno šta se smatra pod vrhom. 

Beograd, 3.10.2000. godine  

V. Kovačević

Početna strana